Registracija/Instrumenti

U
spoljnotrgovinskom poslu, od njegovog predugovaranja, ugovaranja, u toku
realizacije i nakon toga, učestvuje veliki broj aktera iz proizvodnog,
trgovinskog, uslužnog, pa i administrativnog, državnog sektora.

Spoljnotrgovinski posao, u smislu Zakona o
spoljnotrgovinskom poslovanju,
zaključuju neposredni učesnici u poslu: izvoznik i uvoznik. Radi realizacije, u
posao se uključuju i posredni učesnici u poslu (banke, špediteri, transportna
preduzeća, osiguravajuća društva i dr.), koji izvršavaju svoju obavezu u
određenoj fazi posla. Svaki učesnik u poslu, u zemlji izvoza, ima svog
poslovnog partnera u zemlji uvoza. Posredni učesnici u poslu nisu registrovani
za obavljanje spoljnotrgovinskih poslova i poseduju znanja iz određenog
segmenta posla. Oni izvršavaju naloge neposrednih učesnika u poslu. Zajedno sa
neposrednim učesnicima ovi akteri grade spoljnotrgovinsku mrežu zemlje u širem
smislu.

Obaveze i prava
izvoznika/uvoznika

Nosilac izvoznog posla je izvoznik. Izvoznik je pravno lice ili preduzetnik, sa sedištem na teritoriji Republike
Srbije, registrovano na teritoriji Republike Srbije, koje ima obavezu da
isporuči robu, izvrši uslugu, izvede radove ili prenese znanje i tehnologiju,
kupcu rezidentu druge države i pravo da za to naplati ugovorenu vrednost.

Nosilac
uvoznog posla je uvoznik. Uvoznik je pravno lice ili preduzetnik, sa sedištem
na teritoriji Republike Srbije, registrovano na teritoriji Republike Srbije,
koje ima obavezu da plati robu, uslugu, radove, znanje i tehnologiju prodavcu,
rezidentu druge države i pravo na isporuku plaćene vrednosti ugovorene robe
odnosno izvršenje usluge i ostalih ugovorenih poslova.

Osnovna
obaveza izvoznika je isporuka ugovorene robe odnosno izvršenje posla o roku, a
u skladu sa ugovorenim uslovima, dok je osnovna obaveza uvoznika plaćanje
ugovorene vrednosti o roku i po ugovorenim uslovima plaćanja.

Osnovno
pravo izvoznika je naplata isporučene robe odnosno izvršenog posla o roku prema
ugovorenim uslovima i rokovima, dok je osnovno pravo uvoznika pravo na isporuku
robe odnosno izvršenje posla o roku, a u skladu sa dogovorenim uslovima.

Izvoznik
i uvoznik, u smislu Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju,
može biti i fizičko lice, kao i državni organi, verske, sportske, humanitarne i
ostale organizacije, sa boravištem odnosno sedištem na teritoriji Republike
Srbije, kada izvoz i uvoz vrše isklјučivo za sopstvene potrebe.

Izvoznik i uvoznik kontrolisane robe, broker i
pružalac tehničke pomoći, u smislu lex specialis zakona: Zakona o izvozu i
uvozu naoružanja i vojne opreme i Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, ima ovim zakonima propisane obaveze o kojima se
govori u posebnim sekcijama (videti NVO odnosno RDN).

Registracija

Poslovima izvoza i uvoza, kao i brojnim drugim
spoljnotrgovinskim poslovima mogu da se bave privredna društva – pravna lica
ili preduzetnik, koji su registrovani za obavljanje spoljnotrgovinskih poslova
kod ovlašćene državne agencije za registraciju (Agencija za privredne registre
u Republici Srbiji).

U većini zemalja, pa i kod nas je na snazi normativni
režim registracije pravnih lica i preduzetnika za obavljanje spoljnotrgovinske
delatnosti, što podrazumeva automatsku registraciju po ispunjenju zakonskih
odredbi, koje regulišu oblast spoljnotrgovinskog poslovanja.

Zahvaljujući liberalizovanom režimu registracije sva
pravna lica i preduzetnici se mogu registrovati za obavljanje
spoljnotrgovinskih poslova. Domaća i strana fizička lica, državni organi,
verske, sportske, humanitarne i ostale organizacije imaju ista prava u
spoljnotrgovinskom prometu robom i taj promet obavljaju isključivo za sopstvene
potrebe. 

Spoljnotrgovinski poslovi imaju prožimajući karakter
kroz sve privredne sektore.
U Republici Srbiji postoji ministarstvo (nadležno za trgovinu, turizam i
telekomunikacije) u čijoj je nadležnosti spoljnotrgovinsko poslovanje, kao i
utvrđivanje principa i strategije politike i režima spoljne trgovine i
usklađivanje te politike sa međunarodnim propisima koji regulišu ovu oblast. Ti
poslovi se obavljaju u delu Sektora za spoljnotrgovinsku politiku, multilateralnu
i regionalnu ekonomsku i trgovinsku saradnju. Objedinjena spoljnotrgovinska
politika zapravo ne postoji, već se ona provlači kroz sve privredne sektore,
imajući u vidu širok spektar mogućih izvoznika i uvoznika.

Zato se u zavisnosti od vrste robe, dodatno primenjuje
i koncesioni režim registracije pravnih lica i preduzetnika, koji podrazumeva
da se pravo za obavljanje spoljnotrgovinskih poslova iz određene specifične
oblasti, dobija na osnovu odobrenja, dozvole ili rešenja koje izdaje
administrativni organ nadležan za sektor spoljne trgovine ili to pravo
proizilazi posredno iz obaveze registracije u određenoj oblasti proizvodnje.

U oblasti naoružanja i vojne opreme se primenjuje koncesioni režim registracije pravnih lica i
preduzetnika, što podrazumeva upis u Registar lica ovlašćenih za obavljanje
poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, brokerskih usluga i tehničke
pomoći, koji se vodi kod ministarstva nadležnog za poslove spoljne trgovine (videti NVO).

Rizici
u spoljnotrgovinskom poslovanju

Učesnici u spoljnotrgovinskom poslu iz različitih
zemalja, međusobno se mogu poznavati, ali se, u većini slučajeva, dešava da se
poslovni partneri po prvi put sreću i da jedan o drugom nemaju mnogo
informacija, s obzirom da su prostorno udaljeni i da deluju u različitim
privrednim sistemima i u okviru različitih nacionalnih pravnih sistema. To samo
znači da će i postupak dobijanja i sticanja informacija u cilju međusobnog
upoznavanja partnera u spoljnotrgovinskom poslu, zahtevati duži period vremena
od standardnog, uobičajenog, u okvirima unutrašnje trgovine. Iz ovoga se može
naslutiti da je spoljnotrgovinski posao, kao oblik trgovinskog posla, vrlo
specifičan i da njegova specifičnost određuje i način njegovog odvijanja.

Spoljnotrgovinski poslovi su praćeni brojnim rizicima.
Mogu se pojaviti nezavisno od delovanja bilo koje strane u poslu (viša sila),
ali mogu biti i posledica subjektivnog delovanja učesnika u poslu, usled
neznanja i/ili propusta. Rizik usled više sile se rešava putem osiguranja od
rizika, kod osiguravajućih kompanija, dok se neispunjenje obaveza iz ugovora
može rešiti primenom instrumenata garancije (npr. bankarska garancija,
garancija za dobro izvršenje posla i dr.).

Značaj
ugovora o kupoprodaji

Sve odredbe spoljnotrgovinskog posla moraju biti
definisane ugovorom o kupoprodaji i on je osnova spoljnotrgovinskog posla,
pretpostavka i garancija dobrog izvršenja. Za to je potrebno dobro
poznavanje pravne materije, pre svega, zaključenje ugovora o medunarodnoj
kupoprodaji robe. S tim u vezi, neophodno je vođenje spoljnotrgovinskih poslova
u skladu sa yakonskim propisima i dobrom poslovnom praksom.

Vremenski rokovi igraju važnu ulogu i određuju okvire za izvršenje
preuzetih obaveza. Za dobro planiranje u izvršavanju tih obaveza je, pored
ostalog, neophodno dobro poznavanje režima robe i usluga i s tim  u
vezi, potrebnog vremena za eventualno administriranje u skladu sa zakonskim
propisima. Taj element je svakako dobro uneti u pomenuti ugovor i time se
obezbediti u slučaju kašnjenja i izbeći penale.

Instrumenti
spoljnotrgovinske politike

Učesnici u spoljnotrgovinskom poslovanju u Republici
Srbiji mogu biti izloženi delovanju sledećih instrumenata državne
spoljnotrgovinske politike:

• Robni režimi
  
  
  • slobodan uvoz/izvoz – nema uslova
    za obavljanje spoljnotrgovinskog posla;
  • režim dozvola  – obavezne dozvole administrativnog
    državnog organa (npr. lekovi, medicinska sredstva, hemikalije, eksplozivi, oružje, roba dvostruke namene – videti odluku o režimima,  NVO odnosno RDN) i
  • kvote – evidentiraju se u carinskoj bazi (npr. šećer).

  
  





• Izvozne subvencije
  
  
  • povraćaj carinskih i drugih
    uvoznih dažbina – pravo na povraćaj prilikom izvoza robe ili usluge
    domaće proizvodnje, koja je naplaćena u konvertibilnoj valuti ili uvoza
    robe na osnovu kompenzacionog posla ili prebijanja duga sa potraživanjem;

  
  

  • povraćaj vozarine – podsticaj za
    povraćaj dela plaćene vozarine za prevoz od naše granice do odredišta
    kupca (dnevna i nedeljna štampa, knjige, časopisi, filmovi itd.);

  
  

  • izvozni podsticaji – iz posebno
    formiranih fondova u svrhu podsticaja izvoza prioritetnih sektora
    definisanih ekonomskom politikom (stoka, žitarice, itd.)

  
  

  • posebni podsticaji – kroz
    oslobađanje izvoza od poreza na dodatu vrednost (PDV), kao i pravo na
    povraćaj poreza plaćenog po osnovu kupovine komponenti koje se ugrađuju u
    izvozne proizvode.

  
  

• Carine
  
  
  
  
  
  • prema metodu: carine po
    vrednosti, specifične i kombinovane carine i 

  
  

  • prema cilju koji se želi postići:
    fiskalne, zaštitne, prohibitivne, retorzivne, preferencijalne,
    antidampiške, sezonske, diferencijalne i kompenzatorske.